Правила пантомиме: комплетан водич са знацима рукама

Тим Act Up · Ажурирано 8. октобар 2026.

Правила пантомиме су кратка: играч који глуми не сме да говори, пише ни показује слова, већ појам приказује само покретима, мимиком и договореним знацима рукама. Екипа има ограничено време, обично 60 до 90 секунди, да погоди тачан појам, а за сваки погодак добија бод. Звукове и показивање предмета друштво договара пре почетка.

Основна правила пантомиме

Ово су правила која важе у скоро свакој партији, од школског одмора до породичне славе:

1. Глумац ћути. Нема речи, шапутања, певушења ни отварања уста као да говорите.
2. Нема писања. Слова у ваздуху, на длану или на столу су забрањена.
3. Прво категорија. На почетку потеза глумац знаком покаже да ли је у питању филм, песма, књига, серија или нешто друго.
4. Број речи и слогова. Прстима се показује колико речи има појам и коју реч тренутно глумите.
5. Ограничено време. Потез траје колико се договорите, најчешће један минут.
6. Погађа само своја екипа. Противници ћуте, чак и ако знају одговор.
7. Тачан одговор мора бити изговорен. Није довољно да неко „мисли“ на прави појам, мора да га каже наглас пре звона.
8. Сви долазе на ред. Улога глумца иде у круг, па нико не може да глуми два пута заредом.

Који су знаци рукама за филм, књигу и песму?

Знаци за категорију штеде највише времена, јер екипа одмах зна у ком правцу да размишља.

Има још знакова, за број слогова, „звучи као“, кратке речи и множину. Сви су објашњени у посебном тексту о знацима за пантомиму.

Шта се сматра варањем?

Најчешћи спорови не настају због намерног варања, већ зато што правила нису била јасна. Ово се у већини друштава рачуна као прекршај:

• обликовање речи уснама, чак и без гласа;
• показивање слова, на пример цртање слова „Т“ рукама;
• певушење мелодије кад је у питању песма;
• показивање на предмет у соби да би се погодио исти тај предмет;
• додавање речи у одговор после звона;
• помагање противничкој екипи климањем главе.

Казна је обично једноставна: појам се поништава, а противничка екипа добија бод.

Кућне варијанте: звукови, усне и предмети у соби

Скоро свако друштво има неко своје правило. Важно је да га сви знају пре прве рунде.

Блажа варијанта одлично пролази кад играју деца или баке и деке, а строга кад се окупи искусно друштво које све погађа из прве.

Шта када појам нико не погоди или се екипе споре?

Кад време истекне, глумац наглас прочита појам, нико не добија бод и игра се наставља. Ако појам изгледа немогуће, нпр. неко је написао наслов који нико није чуо, договорите право на једну замену по партији.

Српски језик има падеже, па је корисно унапред рећи шта се признаје:

• Признаје се: иста реч у другом падежу или броју („Зону Замфирову“, „Мале сирене“).
• Не признаје се: синоним, превод или делимичан наслов („Сирена“ уместо „Мала сирена“).
• Спорно: када неко погоди кључну реч, а остатак наслова дода саиграч после звона. Најпоштеније је да се тада бод не рачуна.

Кад се екипе не слажу, одлучује судија који није у игри, или онај ко је појам написао. Како поделити екипе и водити резултат без расправе, објашњено је у тексту о пантомими у тимовима.

Колико траје партија и ко побеђује?

Партија нема званичну дужину, па је договорите на почетку. Најчешће се користи један од ова три начина:

• По круговима: свако од играча глуми једном или двапут, па се саберу поени.
• До одређеног резултата: побеђује екипа која прва стигне до 10 или 15 поена.
• По времену: играте до вечере, до поноћи или док не нестане папирића у шеширу.

Ако је на крају нерешено, одиграјте један додатни појам за сваку екипу. Када ни тада нема победника, побеђује екипа која је погодила брже. Важно је да обе екипе имају исти број потеза, па ако је једна почела, друга увек добија прилику да изједначи.

Примери за вежбу из шпилова

Најбољи начин да научите правила је да одиграте неколико појмова у којима се знаци за категорију стварно користе.

Кад овакве појмове одиграте неколико пута, правила постају природна и игра тече без прекидања и расправе.