Да ли се сме причати у пантомими? Правила о звуковима
Да ли се сме причати у пантомими? Не: у класичној игри глумац не сме да прича, ни речи, ни шапат, ни певушење, ни обликовање речи уснама. Звукови попут лајања или звиждања такође нису дозвољени. Причају само они који погађају. Ако се друштво унапред договори, кућна варијанта може да дозволи звукове, али никад праве речи.
Да ли се сме причати у пантомими: шта је тачно забрањено?
Основно правило пантомиме је тишина. Ево шта се сматра кршењем правила:
| Забрањено | Зашто |
|---|---|
| Изговарање речи, чак и једне | Цела суштина игре је да се појам покаже без говора |
| Шапутање | И даље је говор, само тише |
| Обликовање речи уснама | Погађачи читају са усана, а то је варање |
| Певушење мелодије | Код песама одаје наслов одмах |
| Звукови животиња и предмета | Лајање, мукање и звоњење одају појам без глуме |
| Писање слова у ваздуху или по столу | Писање је замена за говор |
| Показивање предмета у соби | Ако се другачије не договорите, рачуна се као помоћ |
Шта је дозвољено?
Све што није говор или звук и што долази из тела:
- Покрети целим телом: ход, трчање, пливање, падање.
- Мимика лица: осмех, љутња, изненађење, страх.
- Договорени знаци: за филм, песму, књигу, број речи и слогова. Све их објашњавамо у тексту знаци за пантомиму.
- Показивање прстима: колико речи има појам и коју реч глумите.
- Знаци „топло“ и „хладно“: климање главом, махање руком да погађачи наставе или крену од почетка.
- Показивање на сопствено тело или одећу: на нос, колено или рукав.
Пљескање, пуцкетање прстима и лупкање ногом многа друштва толеришу, јер нису речи. Ипак, ако звук сам одаје појам, као када лупате ногом да покажете бубањ, то је на граници. Договорите се пре прве рунде.
Шта ако неко случајно проговори?
Догађа се свима, нарочито у жару игре кад погађачи буду близу. Најчешће варијанте казни:
- Блага варијанта: појам се поништава, нико не добија бод, игра иде даље.
- Средња варијанта: појам се поништава и екипа губи остатак потеза.
- Строга варијанта: противничка екипа добија бод.
За децу и мешовито друштво препоручујемо благу варијанту. Казна треба да подсети на правило, а не да поквари расположење. Више о бодовању наћи ћете у тексту правила пантомиме.
Кућна варијанта: дозвољени звукови
Нека друштва воле да мало олабаве правила, нарочито са малом децом. Тада можете да уведете кућна правила:
- Звукови да, речи не. Глумац сме да лаје, мауче, звижди или имитира мотор, али не сме да изговори ниједну праву реч.
- Звук само у последњих 15 секунди. Ако нико не погоди, глумац добија „помоћ звуком“ пред крај.
- Звук кошта пола бода. Ако екипа погоди уз помоћ звука, добија пола бода уместо целог.
Ова варијанта је нарочито забавна са малом децом, која тешко одоле да не залају кад глуме пса.
Пантомима са звуковима: шпил Имитирај звук
Ако вам се допада идеја звукова, постоји цела варијанта посвећена њима. У шпилу Имитирај звук појмови су управо звукови, па је правило обрнуто: звук је дозвољен, а речи и даље нису. Ево неколико примера из шпила:
| Појам | Како да га изведете |
|---|---|
| Тик-так сат | Ритмично климате главом лево-десно и куцкате језиком |
| Ко-ко-ко кокошка | Машете лактовима и кљуцате док „кокодачете“ |
| Врум-врум мотор | Окрећете ручицу гаса и брујите уснама |
| Хуу сова | Широко отворене очи, окретање главе и тихо хукање |
| Ку-ку кукавица | Излазите из „сата“ и кукате два пута |
| Тандрк грмљавина | Тресете се и правите тутњаву дубоким гласом |
| Кврц кврц пуцкетање ватре | Грејете руке на ватри и пуцкате језиком |
Најлепше је комбиновати: прва рунда у тишини, друга са звуковима. Тако друштво осети разлику и сви се насмеју колико је тешко ћутати.
Најчешће расправе и како их решити
Свако друштво пре или касније стигне до истих спорних ситуација. Ево одговора по класичним правилима:
- Да ли глумац сме да климне главом за „да“ и одмахне за „не“? Сме. То је гест, а не говор, и без њега погађачи не би знали да су близу.
- Да ли сме да покаже прво слово појма? Не сме. Слова у ваздуху или прстима су писање, а писање је замена за говор.
- Да ли сме да покаже на уво за „звучи као“? Сме. То је договорени знак, после кога глумите реч која се римује или звучи слично.
- Да ли сме да се смеје? Сме, смех није говор. Али ако се смеје тако да изговори неку реч, појам се поништава.
- Да ли сме да покаже на играча из друштва? Зависи од договора. Ако је појам „мама“, а мама седи у соби, показивање на њу је превише лако.
- Шта ако погађач изговори реч у погрешном облику? Ако каже „пливати“, а на картици пише „пливање“, већина друштава признаје погодак. Тачан облик тражите само у школској варијанти.
Кад погађачи причају превише
Погађачи смеју и треба да причају, али постоје два неписана правила:
- Не вичите сви у исто време. Глумац не може да чује ниједан одговор, па не зна кога да охрабри.
- Не дајте наговештаје противничкој екипи. Ако није ваш ред, ћутите или погађајте у себи.
Ако тражите лаке појмове за прву, потпуно тиху рунду, почните од шпила Одглуми, где су радње које се лако показују без иједног звука.
